Фолксваген - у преводу са немачког значи народни аутомобил - немачки аутомобилски бренд који припада концерн Волксваген АГ. Седиште Фолксвагена се налази у Волфсбургу, Доња Саксонија, Немачка.
У јесен 1933. у берлинском хотелу Кајзерхоф састала су се три човека: Адолф Хитлер, представник Дајмлер-Бенца Јакоб Верлин и Фердинанд Порше. Хитлер је у разговору са њима захтевао да се за немачки народ направи јак и поуздан аутомобил и да овај аутомобил не кошта више од 1000 рајхсмарака. Такође, аутомобил је морао да се састави у новој фабрици. Сам Хитлер је представио скицу, изнео главне тачке и питао ко ће бити дизајнер одговоран за пројекат? Јацоб Верлин је предложио кандидатуру Фердинанда Поршеа. А будући аутомобил се звао - Фолкс-Ваген - народни аутомобил.
У јануару 1934. године, Фердинанд Порше је послао цртеже прототипа Фолксвагена заснованог на Порсцхе Тип 60 немачкој канцеларији Рајха. А у јуну исте године потписан је уговор за развој три прототипа Фолксвагена. У мају 1937. основана је компанија Геселлсцхафт зур Ворбереитунг дес Деутсцхен Волксвагенс ГмбХ, која је 1938. преименована у Волксвагенверк ГмбХ, а исте године је почела изградња фабрике. У свечаном говору, Хитлер је будућем народном аутомобилу назвао КдФ-Ваген. У част КдФ (Крафт дурцх Фреуде) - нацистичке јавне организације која је уложила око 50 милиона рајхсмака у изградњу фабрике. Истовремено је почела изградња кампа за раднике фабрике Фолксваген - Стадт дес КдФ-Вагенс.
До 1939. године произведена су три модела КдФ-Вагена: В1 са двоја врата, В2 кабриолет и В3 са четворо врата. Популарно, ови модели Фолксвагена су добили надимак - Буба. Промене направљене у дизајну у поређењу са прототиповима су већ биле приметне, као што су побољшане шарке и кваке на вратима, прозори салона и тако даље. Али на почетку Другог светског рата, фабрика је почела да производи аутомобиле за Вермахт и стога КдФ-Ваген никада није постао масовно произведен аутомобил.
Током Другог светског рата, фабрике Фолксвагена су производиле војна теренска возила, тенковске точкове, противпешадијске мине, ракетне гранате, а касније и ракете В-1. Али приоритет је била производња теренског возила Волксваген Тип 82. Више од 30 модификација створено је на бази Волксвагена Тип 82, а укупно је произведено више од 50 хиљада теренских возила, која су коришћена у свим трупама Вермахта до краја рата.
Познато је и да су Јевреји, затвореници концентрационих логора, ратни заробљеници и принудни радници са окупираних територија даноноћно радили у радионицама фабрика Фолксвагена. Између 1940. и 1945. године, око 20.000 људи, укључујући ратне заробљенике и логораше, било је присиљено да ради у фабрици Фолксвагена. Године 1942. посебно је створен концентрациони логор Арбеитсдорф, али је крајем године поново затворен. Од 1944. године, присилни радници су били интернирани у подлогор Лаагберг.
Након завршетка Другог светског рата, Фолксваген и град Стадт дес КдФ-Вагенс су пали у британску окупациону зону. Исте 1945. године град је преименован у Волфсбург, по имању Волфсбург, које се налазило у близини. А већ у јесен 1945. године, британске власти су дозволиле Фолксвагену да производи аутомобиле и наручиле фабрици 20 хиљада аутомобила, јер су им заиста били потребни. Године 1947. Фолксваген је добио прву инострану поруџбину из Холандије за хиљаду аутомобила, а 1948. из Швајцарске, Белгије, Шведске и других земаља. Године 1949. фабрика се ослободила британске контроле, а у септембру 1949. Фолксваген је у потпуности пребачен у Савезну Републику Немачку и од тог тренутка почиње нова етапа у развоју Фолксвагена.